Work Text:
Skupio je hrabrost i nabavio tu jebenu knjigu.
Naručio ju je sa pravim imenom te namjerno zatražio posvetu. Neka zna.
Nakon 4 dana imao ju je u rukama.
Uh.
Ajde da i to vidimo, pomislio je.
Sjeo je u stolicu u svom malom uredu i otvorio običnu smeđu kutiju zamotanu nekakvim šljokastim papirom.
Pakiranje nije bilo ništa specialno, pomislio je.
Izgrebao je knjigu iz folije i otvorio je.
Nije još bio u stanju pročitati posvetu pa ju je ostavio za kraj.
Uf.
Istresao je ramena.
Za ovo će mu trebat koja ljuta doza rakije.
Ustao je i otvorio svoj drveni ormarić sa strane.
Nalio si je malo rakije i bocu stavio na stol.
Trebat će mu.
Nadjenuo si je naočale za čitanje.
Već neko vrijeme je bio doslovno slijep na blizu.
Tresućih ruku je krenuo listati i očima skenirati bitne detalje. Upijao je slovo po slovo.
Bilo je to kao da čita neku verziju njenog dnevnika ili površnu ispovid kod svećenika.
Nešto u tom stilu, ali zamotano u oblak dima, kojeg si trebao razmišljanjem otpuhnut, da bih shvatio sve.
U njemu je gorilo, sjećanja su polako navirala i osjetio je kako mu suze klize niz lice kod poglavlja o njenoj haljini. O njihovom skrivenom vjenčanju.
Osjećao je njen strah, tjeskobu i stres. Prošli su ga trnci.
Sve u paketu. Nije imao pojma koliko ju je to proganjalo, sve do sad.
Ali..i taj dio o moru. Prije. Ona se toga svega još sjeća?
U detalje? Koliko toga još ima u njenoj glavi, ostavilo je ogroman trag očito?
Zapalio je Camel i nastavio čitati.
Nije znao za puno stvari. Nije mogao ni zamisliti pola toga vezanih uz njega i njihovu vezu.
To je ipak bila njena perspektiva svega.
Tu i tamo je dodala i neke svoje osobne momente, za koje nije ni znao da su se dogodili. Nikad nije o tome pričala ili… ili je on nije slušao? Ma, ko da ima veze.
Uzrujalo ga je par detalja vezanih uz njegovu majku i prikaz nekih njegovih loših osobnosti.
Nije uopće tako. Pun sebe? On nije takav, ne ne!
To mu se nije nimalo svidjelo.
Egotrip mu je proradio i složio je ljutitu grimasu.
Zar sam stvarno ja takav? pitao se
U pizdu materinu, Dane šta je ovo pomislio je.
-Možda i jesan... rekao je sam sebi na glas sa dignutom obrvom.
Liznuo je prst i prolistao dalje.
Trudio se da bi pronasao slične stvari vezane uz Petra. No toga nije bilo. Ili je on ćorav? Jest bilo nešto malo i kao neka njena isprika vezana uz to, no nije znao dal to ide Petru ili ne? Nije bilo pisano na taj način kao o njemu. Nije bilo dubljine i emocija. Pripadnosti.
Počeškao se po vratu i duboko udahnuo te izdahnuo.
Pisala je u nekom svom jeziku, morao je nakon svakog poglavlja doslovno razmislit da bi shvatio o čemu ide dublja priča.
To je trebalo analizirati sve.
I još narakijan ovako, jedva je uspio.
Ostao je čitati cijelu noć.
Nije se mogao odlijepiti od toga.
Ko droga.
Kao da je tu i da mu govori sve to ispred njega.
Svaku rečenicu je u svojoj glavi čuo u njenom glasu.
Tim milim glasom.
Pomilovao je jagodicom prsta stranicu na kojoj je bila njena slika.
Boca rakije je do ujutro bila prazna,
no, bio je toliko naspidiran od njenih rečenica, da nije osjetio ni alkohol, a ni umor.
Mogao bi trčati na Marjan i nazad.
Kad je pročitao zadnju rečenicu u knjigi sve mu se vratilo.
Svi ti njezni momenti ali i njihove bezvezne, ružne i nepotrebne svađe. Njegova ljubomora.
Bio je previše posesivan.
Sad lipe stvari dijeli sa tim… tim novim likom.
I kaže da je sve krenulo na bolje??
Je kurac! pomislio je i podrugljivo se nasmijao
Kako na bolje?!
Ego mu je ponovo radio krizu u glavi.
Nema sanše da je bolji od njega.
Kad je igrom prilike jednom vidio njihovu sliku u Storyju srce mu je skoro eksplodiralo.
Lik je izgledom bio njegova loša kopija.
Možda ne iz onog vremena ali današnjeg, definitivno.
Uzeo je telefon u ruke i upalio prednju kameru.
Čisto da se malo vidi.
Nema to nikakve veze sa tim redikulom,
ma kakvi, sam sebe je u to uvjerio.
Kakva ljubomora. Ne.
U njega su trenutno gledale krvavo zelene oči
i upali obrazi. Tanke usne bile su ispucane i suhe.
Ako odmisli te privremene stvari, bio je zgodan muškarac za svoje godine.
I viši i šarmantniji od tog purgerskog pandura bez kose.
Namrgodio se u kameru.
Nekad crna duga kovrđava kosa sad je bila kratka i sijeda.
Ali imali su dosta sličan stil. Rock, odjeća, rat i policija, sve je to slično.
A i muževni su bili oboje.
Zar to znači ono što misli?
Jel to ona tražila njega u tom kretenu?
Ma taj će je samo izmust pomislio je. Nema tu kruva.
Petar sigurno nije bio simbol svega toga.
Taj nije imao trunku borbe u sebi. Kuhar glupi.
-Nek ide u vražiju mater siknuo je.
Nije mu to trebalo, nije smio pročitati sve to.
Razum mu se pomalo već gubio.
Vratio se na prvu stranu.
Nakon par udisaja bio je napokon spreman pročitati posvetu. Bilo je 4.26 ujutro.
Okrenuo je list i..
Ostao otvorenih usta.
Stranica je bila jebeno prazna.
Ništa. Nema posvete.
Šta? Ka-kako nema ništa? promumljao je jecajući i provjerio obe strane knjige.
Osjetio je mokrotu na licu i shvatio da ponovo plače.
Progutao je knedlu koja je došla direktno iz srca, onako, samo da ga dokrajči.
Sad je ionako prekasno. Prošlo je davno sve.
I da dođe ispred nje, nebi znao što joj reći.
Nisu se vidjeli ohoho godina. Izbjegavaju se.
I bolje je tako. Bog zna šta bi bilo inače.
Ustao se i bacio tu prokletu knjigu u smeće.
Nastavio je sa danom kao da ništa nije bilo, pod maskom kiselog osmijeha i luksuza.