Chapter Text
PETAK 22:37, 23. maj
Stan je bio zagušljiv od dima, znoja i preglasne muzike. Maturanti svuda — neki pjevaju, drugi već polako tonu u kaučeve i ćoškove, netko vani povraća od jeftinog vina. Tipičan kraj norijade.
Nora nije planirala doći. Toliko je puta pustila onaj njegov snimak... „Umjesto na Nori, ja na Norijadi...“ i onaj njegov pozdrav „O ljubavi“ da nije više mogla izdržati. Morala ga je vidjeti.
Sada je stajala u njegovom dnevnom boravku, oslonjena na dovratak kao da nije sigurna hoće li ući ili pobjeći.
„Ej Nora, otkud ti ovdje, rekla si da nećeš doći“ rekao joj je Nix, koji je s već naravno pijanom Evom bio zajedno, tačnije pazio ju da se ne sruši od sveg alkohola.
„Ljudi se znaju i predomisliti, glupane“ odgovorila mu je Nora. „Jel ona okej?“
„Noraaaa, ma dobro je, dobro je, sve oke“ Eva joj odgovori te nastavila jedva dalje sa Nixom na zrak. „Eva, padaš s nogu bukvalno“, Nora je krenula za njima, ali Nix je samo odmahnuo rukom signalizirajući joj da se ne brine. Podigla je obrvu na to i pomislila, samo neka bude pažljiv s njom.
Nastavljajući dalje do stola s pićem, nasula je kao i obično čašu soka. Jednostavno ne podnosi alkohol. Samo se sjeti trenutka kada se zaklela nikad više i to je dovoljno da se automatski distancira od bilo kakve vrste alkoholnog pića.
Zašto sam uopšte došla ovdje sama, trčim za njim kao da ću umrijeti bez njega. Ko zna, možda i umrem sama. Zašto sam tako jadna? Nemoguće da me neko voli.
Odjednom, soba Nori postaje kao zatvor iz kojeg nema izlaza. Postaje jako zagušljivo, ne može da diše i samo što se nije onesvijestila. Napad panike. Diši Nora, diši. Sve je to samo tvoja imaginacija.
Nekako se povratila u stvarnost, u podnošljivo stanje. Naslonila se uz ćošak sobe i analizirala prostoriju. A tada je ugledala njega. Također, naslonjen uz zid. Pomno je posmatra. Naginje glavu, kao ptica grabljivica koja gleda u svoj plijen. A tada je shvatila i zašto, jer pjesma je podsjeća na ne baš nepoznatu situaciju:
Gledamo se, gledamo
ne damo se, ne damo
al' je nešto od nas jače
malo, malo fali nam
da se noćas odamo
jer opasne nas igre privlače...
Sve bi, sve bi ja i ti
kad nas niko ne vidi
al' noćas lagaćemo ljude
osećanja krićemo, prijatelji bićemo
što tajno, tajno se ljube.