Chapter Text
jedne veceri na beogradu na vodi, sve je bilo kao i inace - baka snima lajv (ono njegovo), trajkic bleji na telefonu dok se sladi dubai kroasanom iz skroz dobre pekare, mario bezi od marka bojkovica.... tako normalno, tako uobicajeno, da bi covek pomislio da lose ne moze biti.
dok je nikola jeo svoj kroasan, naravno, skrolovao je po drustvenim mrezama. po njegovoj omiljenoj mrezi - tinderu. niko mu se nije dopao, ali se provukao jedan profil. jedan jedini, bogdan ilic, zvani baka prase. bas onakav kakva prava alfa treba da bude; dvometrasko govno (i po visini i po karakteru), snazan (ko jacina kilaze vojislava seselja), toliko bogat da je isao na transplataciju kose u novi sad, posesivan kao macka u misa kad mis pojede sir i prekine neuobicajeni lanac ishrane koji je odrzavao stabilizaciju izmedju macke i misa gde ne dodiruju druge organizme, surov kao macka iz proslog poredjenja, lep ko sir u misa (takodje iz proslog poredjenja, sad predproslog)... savrseno za trajkica (nikolu).
kad ugleda u match na tinderu, oci mu se zasijase, a srce krenuse da mu lupa tolko jako da se beograd zatresao ko petarda za novu godinu (rip slobodan milosevic). od tolike ushicenosti, cokoladna (dubai) bala mu je ispala na njegovu obicnu, belu majcu. "nadam se da ovo niko nije video..", pomislio je trajkic. odmah je krenuo da oblaci jaknu, da prekrije fleku, ali mu se sjebao rajfeslus. "kako se ovo moglo desiti tacno ispod kule?! oh ne! sta ako me vidi baka!" vrzmalo se po nikolinoj uspanicenoj glavi. u tom trenutku, jedan za sada nepoznati muskarac, izlece iz kule, i sudara se u nikolu. "sunce li ti kalajsano!", rekao je.. MARIO VRECO.
trajkic dize glavu, i guta knedlu u grlu: "i-i-izvini, moja je g-greska...! zaneo me dubai kroasan!", zamucao je posramljeno. "nema veze.", rekao je mario uz uzdah, dok nije primetio jedan bitan detalj. "hej, mislim da imas nesto na majci.." rekao je mario. rumenilo se rasirilo po nikolinim obrazima, ali pre nego sto je neka budalastina mogla da napusti njegova usta zacula se pucnjava! mario se okrece, i ugleda onoga od koga je bezao. svog zakletog neprijatelja, marka bojkovica, sa dva pistolja. zadnji metak upao je u savu, neuspesno centrirajuci maria, "heh, losa ti je meta", rekao je smejajuci se. tada, mario iznenada otima nikolin dubai krosan i pogadja marka u celo, sa preciznoscu rukometasa danske reprezentacije. "ali moja nije!" rekao je vreco sa kezom od uveta do uveta. marko se uhvati za glavu - pak ispusti oba pistolja, i vrisnu ko tarzan, trceci u galeriju (da pobegne od sile kakva je mario vreco).
nakon ovog incidenta, mario se okrenuo ka nikoli sa facom pobednika, ocekivajuci komplimente. ali nikola, sa facom polu tuznom i polu ljutom, izgovara sledece tihim glasom - "a-a, sta cemo sa mojim... k-k...kroasanom?". medjutim, mario je imao resenje u rukavu, kao stefan kad dobije jokera u mafiji. "hahaha.. tebi ne treba ni 101 ruza, vec 101 kroasan. al ne brini, dobices po jedan svaki put kad se vidimo.. a, sto se tice majce...", skida svoju (ananas) majcu, i predaje je nikoli, pre nego sto je otrcao u kulu, istom brzinom kao kad je dolazio. matrix.
to je ostavilo nikolu u rasulu... "baka ili vreco?!" - pomislio je trajkic...
!! OKRENI STRANU ZA SLEDECI CHAPTER !! →